Сертификати
Анкета

Да ли сте изабрали породичног љекара?





 

Е-обавјештења
   

СВЈЕТСКИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ ХРОНИЧНЕ ОПСТРУКТИВНЕ БОЛЕСТИ ПЛУЋА

11/20/2017

 У новембру сваке године  се широм свијета обиљежава Свјетски дан борбе против ХОБП-а.  Циљ активности које се проводе  тог дана је подизање свијести о тој болести, као и откривање обољелих у раном стадијуму болести. Рано дијагностиковање ХОБП-а даје велику шансу у превенцији даљњих оштећења плућа.

 

ХОБП је превентабилна болест, карактерисана сталним ограничењем протока ваздуха  кроз дисајне путеве, хроничним упалним одговором дисајних путева, што се временом погоршава и појачава у садејству са штетним материјама или гасовима у дисајним путевима. ХОБП није само једна болест, већ термин означава двије раније  коришћене дијагнозе, емфизем плућа и хронични бронхитис. Болесници најчешће  имају комбиноване ове двије болести, мада могу бити више испољене  карактеристике једне или друге болести. Код неких болесника са  ХОБП истовремено постоји и  астма. Хроничан (значи да неће нестати), опструктивни (дисајни путеви дјелимично блокирани), плућа (локализована у плућима).

 

За настанак поремећаја у ХОБП кључну улогу имају  хронична упала и упалне ћелије  које се налазе на  унутрашњој  површини  бронхијалног стабла. Пушење и други штетни фактори  покрећу упални процес  који доводи до појачане  реактивности дисајних путева,  грчења глатких мишића  бронхија и њиховог сужавања. Упалне промене имају за посљедицу оток зида дисајних путева, веће стварање слузи и слабљење функције трепљи чија је улога избацивање слузи. Са напредовањем ХОБП секрет се све теже избацује и настаје хронични продуктивни кашаљ, чује се звиждање у грудима  и болесник осјећа  недостатак ваздуха (диспноја), што је  главни симптом ХОБП. Даље нагомилавање слузи представља одличну подлогу за развој бактерија и честу појаву  бактеријских  инфекција дисајних органа.Ток болести се карактерише  периодима стабилног стања,  а она се  повремено ремете појавом  акутних  погоршања (егзацербације) када  у кратком временском периоду долази до погоршања симптома и  обично је потребна  промјена  дотадашње терапије. Болест  има прогресиван карактер, што значи да  напредује  од најблажих ка најтежим поремећајима.  

 

ФАКТОРИ РИЗИКА ЗА НАСТАНАК ХОБП

 

Најчешћи узрок настанка ХОБП је дувански дим, укључујући цигарете, лулу и друге облике пушења дувана. Према многобројним испитивањима 80-90% особа са дијагнозом ХОБП су хронични пушачи или бивши пушачи. Ипак, у једном знатно мањем проценту ХОБП настаје и код непушача јер постоје и други фактори ризика за  настанак  ХОБП, а то су: прашине и хемикалије на радном месту  (испарења,  иританси и димови) када је изложеност довољно интензивна или дуготрајна;  загађење ваздуха  у затвореном простору настало од  сагоријевања  биолошких горива  за  кување и загријавање у слабо провјетраваним просторијама; загађење ваздуха на отвореном простору; пасивно пушење; урођени  дефицит алфа-1-антитрипсина (генетски облик  ХОБП, прилично је риједак, преноси се рођењем преко једног или оба родитеља). Хронична опструктивна болест плућа је обољење средње и старије животне доби. Она настаје после дугогодишњег излагања штетним факторима, најчешће дуванском диму.

 

 

 

 

СИМПТОМИ ХОБП

Почетни, рани стадијум ХОБП често се не препозна. Симптоми ХОБП су различити али се најчешће испољавају следећи: недостатак ваздуха (диспноја) при напору, чест кашаљ, кашаљ са искашљавањем слузи, звиждање у грудима, замор, тјескоба у грудима.

 

ДИЈАГНОЗА  ХОБП

 

Први корак у постављању дијагнозе ХОБП је добар љекарски преглед, а он обухвата детаљну историју  болести, нарочито  податке о факторима ризика,  о пушењу  као и податке  у вези са радним мјестом, а затим се обавља детаљан  физикални преглед. Потом се  предузимају  додатна  испитивања крви и  испљувка (ако је потребно), обавезно испитивање функције плућа помоћу спирометрије и рендгенски снимак плућа. Уз наведено  треба обавити испитивање комплетне крвне слике, садржај електролита и пулсну оксиметрију. Некад је потребан бактериолошки преглед испљувка, гасне анализе,  компјутеризована томографија грудног коша.

 

ЛИЈЕЧЕЊЕ ХОБП

 

ХОБП је болест  која се може спријечити! Основна превентивна мјера је отклањање фактора ризика, прије свега престанак пушења. Ако болесник  пуши, престанак пушења је најбољи начин да се спријечи или заустави даље напредовање ХОБП, то је прва и најважнија мјера у лијечењу. Друге могућности лијечења су: примјена различитих лијекова; бронходилататори шире дисајне путеве- бета2 адренергијски агонисти/ кратког и дугог дјеловања; комбиновани бронходилататори; антибиотици- код инфективних погоршања и других бактеријских инфекција у ХОБП; кортикостероиди сузбијају упални процес у дисајним путевима-таблете/преднизолон; инхалациони кортикостероиди; комбиновани инхалациони кортикостероиди и бета 2 дугодјелујући антагонист у једном инхалатору; средства за искашљавање; терапија кисеоником-у најтежим случајевима  преко кисеоничког концентратор;  плућна рехабилитација, вакцинација против грипа,  хируршко лијечење, трансплантација плућа.

 

ХОБП је болест од које сваке године оболијева све више људи и представља велики здравствени и социо-економски проблем, па је превенција у смислу престанка пушења најбољи начин за смањење учесталости од тог обољења.

 

Припремила:

Др Веселка Максимовић, спец.породичне медицине

 





Dom zdravlja Prijedor